Prehrambena Industrija - Srbija

Kisela voda „Milan Toplica” već skoro dve decenije otiče u reku

Fabrika je prestala sa radom ubrzo nakon prve privatizacije 2003. godine, kada je po ceni od 6,6 miliona dinara kupio konzorcijum koji su činile firme „Ce market”, „Eko-produkt” i „Atlas sistem”.

U međuvremenu, sa fabrikom je počeo da izumire i čitav kraj, pa su sela u tom delu gotovo pusta, jer je tek po koji penzioner odlučio da ostane na svom imanju, gde osim mineralne vode u izobilju, nije ispunjen nijedan uslov za normalan i pristojan život ljudi.

– Gašenjem fabrike vode koja nosi naziv po srpskom vitezu Milanu Toplici koji je poginuo u Kosovskom boju, ugašena je i nada za život i opstanak ljudi u ovom kraju. Nekada je u fabrici radilo oko 350 ljudi, uglavnom iz okolnih sela. Sada je sve zamrlo, više nema života, mladi su se iselili, ostalo je samo starije stanovništvo i penzioneri koji su po završetku radnog veka odlučili da se vrate – kaže meštanin sela Viča.

U ovom selu se nalazi glavni izvor mineralne vode koja se, kako tvrdi, bez neke posebne obrade flaširala i prodavala.

– Dok je bilo ljudi u selu, sa tog izvorišta se ranije napajala stoka, a sada je sem slučajnih prolaznika gotovo niko ne koristi pa voda nepovratno otiče u Toplicu. Nikome nije jasno zašto je to tako i ko je dozvolio da se ovaj prirodni resurs i naše blago tako uništava – priča meštanin.

Fabrika u kojoj se flaširala mineralna voda još od dvadesetih godina prošloga veka sada je potpuno zarasla u korov.

– Sa glavnog izvora otiče 18 litara vode u sekundi, a svojevremeno se kisela voda „Milan Toplica” prodavala u bivšoj Jugoslaviji i pri tom bila jedna od priznatijih koja je osvajala mnoge medalje za kvalitet širom sveta. U vremenu kada je na desetine drugih fabrika vode procvetalo unazad deceniju i više, ova fabrika je uništena iako je svima dobro poznat kvalitet ove vode – kaže jedan od bivših radnika fabrike „Milan Toplica”.

Podseća da su u nekoliko navrata njegove kolege i nekadašnji radnici pokušavali da nateraju sadašnjeg vlasnika da pokrene proizvodnju, lokalna samouprava je inicirala razgovor i obećavala da će pomoći da fabrika proradi, ali je sve ostalo „mrtvo slovo na papiru”.

– Niko u ovom kraju ne može da prihvati činjenicu kako neko može da kupi fabriku koja crpe prirodne resurse ove zemlje i da je zatvori, uz to godinama da ništa ne uradi da bi pokrenuo proizvodnju i na neki način povratio uložena sredstva – dodaje bivši radnik.

Inače, prvi kupci „Milan Toplice”, „Ce marketa”, „Eko-produkta” i „Atlas sistema”, obavezu su delimično ispunili kupovinom najsavremenije opreme za proizvodnju vredne oko tri miliona evra i iskopavanjem dva nova bunara.

Napravili su i novu proizvodnu halu površine preko 2.500 kvadrata, ali oprema i mašine uvezene iz Nemačke nikada nisu nameštene, a dalje opremanje i početak rada sprečila je tada afera „stečajne mafije” u kojoj su uhapšeni glavni investitori.

Nakon toga Agencija za privatizaciju raskida postojeći ugovor i 2011. godine fabrika je prodata kompaniji „Invest import internešenel” iz Beograda, po ceni od 165.444.000 dinara ili za oko 1,6 miliona evra. Međutim do danas, novi vlasnik ne želi da pokrene proizvodnju iz samo njemu poznatih razloga